Dakle, krenuli smo na put vlakom što
se kasnije pokazalo kao odličan izbor. Kompozicija od 13 vagona uključujući i
birc vagon bilo je pravo mjesto za zabavu i vježbanje navijačkih pjesama
cijelim putem koji je trajao više od 6 sati.
Ma put bi trajao dosta manje, ali smo
kroz Sloveniju morali napraviti tri kruga kako bi kordon slovenskih policajaca
koji je putovao s nama od ulaska u sloveniju do izlaska mogao ispuniti
dnevnice. Također, svaka stanica u Sloveniji bila je osigurana sa dodatnim
specijalcima a meni se čini da su to jedni te isti koje su kombijem razvažali
ispred vlaka.
Uz moju ekipu s posla i šesteročlanu članu
ekipu škropeca u vlaku se nalazilo i gotovo 600 prijatelja iz cijele hrvatske.
No kakve to veze ima s vatrogastvom.
Ma gotovo nikakve ali sam u jednom trenutku na putu do birc vagona susreo
prijatelja Kid-a iz Kaštela. Čovjeka poznajem već više od tri godine ali smo se
dosad sretali samo na požarima. I ovim putem šaljem pozdrav prijatelju KID-u. Vidimo se uskoro.
Po dolasku u Beč, sve uz što smo
prošli pretvarali smo u kockice. Glavni kolodvor, ulice, U-Bahn (podzemnu),
trgovine i nakraju cijeli Stephansplatz (Štefov trg).
U gradu je vladala odlična,
prijateljska, navijačka atmosfera koja se baš i ne sreće svaki dan. Sigurno
nešto što se ne može kupiti novcem.
U jednom trenutku odvojio sam se od
ekipe i potražio Feuerwehr Haus. Susretljivi policajci (i policajke) su me
dobro uputili prema vatrogascima i već nakon nekoliko minuta hoda stigao sam do
Zentralfeuerwache – iliti centralne vatrogasne postrojbe koja je smještena
u samom centru Beča.
Vatrogasci
koji su stajali ispred postojbe i promatrali rijeke Hrvatskih navijača malo su
se iznenadili kad se jedna crveno bijela kockica uputila pravo prema njima. No,
čudno, ali se nisu iznenadili kad sam im rekao na Njemačkom: Pozdrav kolege, ja
sam iz Hrvatske.
Uslijedila
je odmah jedna grupna fotografija i nakon kraćeg razgovora vatrogasci Thomas i
Christian ponudili su me provesti kroz svoju postrojbu.
Koliko
sam uspio dobro shvatiti, s obzirom na okolnosti, protupožarna zaštita u Beču
organizirana je kroz 27 javnih postrojbi i 2 DVD-a. Oni su podijeljeni u 9
požarnih sektora koji se međusobno isprepliću.
Mi smo se
nalazili u centralnoj postrojbi koja se nalazi u prvom sektoru i 24 sata na dan
se ondje nalazi stotinjak ljudi. Neki od tih ljudi su dispečeri koji preuzimaju
pozive, drugi su vatrogasci a ondje je i zapovjedni centar za cijeli Beč.
Centralna postrojba sadrži 20-30
vatrogasnih vozila i iako sadrže vozila od zapovjednog do ljestvi, to su mahom
gabaritima manja vozila zbog lakšeg djelovanja u užoj gradskoj jezgri.
Krug djelovanja im je oko 5 minuta –
od dojave do dolaska prvog vozila. U
graničnim područjima isprepliću se sa drugim postrojbama kako bi im
djelotvornost bila što bolja.
U 29 vatrogasnih postrojbi u Beču
smješteno je preko 180 aktivnih raznolikih vatrogasnih vozila, 40 zamjenjivih
nadogradnji i 40 specijalnih prikolica ali ovisno o potrebama koje zahtjeva
određeno područje. Od malih zapovjednih vozila do velikih platformi i
autoljestava, kranova, ogromnih autocisterni, vozila za specijalne ronilačke
jedinice, jedinice za spašavanje na vodi, vozila za specijalne jedinice za
pretraživanje i spašavanje uz pomoć pasa i slično.
Gotovo sve nadogradnje vatrogasnih
vozila u centralnoj postrojbi su Rosenbauer (Austria). Većina je podvozja STEYR(Austrija).
Na moje pitanje zašto kamionska podvozja nisu Mercedes-Benz, ko iz topa su odgovorili da je za
njih to preskupo. Sve vatrogasne kacige su MSA Gallet.
Od vozila koje sam malo detaljnije
pogledao su bila jedno čisto navalno vatrogasno vozilo (samo voda i pjena),
kombinirano vozilo (pumpa N30, hidraulički alati Weber, jastuk za
skakanje(spašavanje), elektroagregat i rasvjetni stup, usisavač za tekućine i
sl.) Pogledali smo i vozilo za kemijsku zaštitu koji sadrži i mnoštvo rezervnih
boca za izolacione aparate te cijeli pokretni servis.
U Austriji postoji krovna organizacija
svih vatrogasaca i zove se Österreichischer
Bundesfeuerwehrverband (ÖBFV). Protupožarna zaštita u Austriji je organizirana
preko dobrovoljnih vatrogasaca koji se nalaze u gotovo svim mjestima i gradovima.
Poneki, veći gradovi imaju organizirane profesionalne vatrogasce "berufs
feuerwehr" – vatrogasci po struci.
Nakon
pozdrava sa vatrogascima ponovno sam se priključio navijačima i podršci naših
vatrenih.
Tekst za Austrijske kolege:
In
einem Moment habe ich mich von der Mannschaft entfernt und habe das
Feuerwehrhaus gesucht., Zuvorkommende Polizisten (Polizistinnen) haben mir sehr
gut den Weg beschrieben und schon nach ein paar Minuten zu Fuß habe ich die
Zentralfeuerwache, im Stadtzentrum von Wien, gefunden.
Die
Feuerwehrmänner standen vor dem Gebäude und beobachteten das Meer von
kroatischen Fans, als sie bemerkten das einer der rot/weiß gefärbten genau auf
sie zuging.
Komisch
war nur das sie sich überhaupt nicht gewundert haben als ich sie auf deutscher
Sprache mit einem „Hallo Kollegen, ich komme aus Kroatien“ begrüßte.
Es
folgte sofort ein Gruppenfoto und nach einem kurzen Gespräch haben mir die
Feuerwehrmänner Thomas und Christian eine Tour durch ihre Feuerwehrwache
angeboten.
Die
Zentralfeuerwache befindet sich in der
Brandschutzsektion 1, und dort stehen 24h am Tag 100 Feuerwehrleute im
Bereitschaftsdienst. Einige dieser Leute befinden sich in der Zentrale und
nehmen die Telefonate entgegen, andere sind Feuerwehrleute und ausserdem
befindet sich dort auch das Befehlszentrum von ganz Wien.
In
der Feuerwherwache befinden sich auch 20 – 30 kleinere Feuerwehrautos, um das
leichtere agieren in den engen Stadtstrassen zu gewährleisten.
Der
Einsatztraum liegt in etwa in einem Umkreis von etwa 5 Minuten, vom Eingang des
Telefonates bis zum Eintreffen des Einsatzwagens. In eventuellen Grenzgebieten
verbinden sie sich mit anderen Feuerwehrwachen um ihre Leistung und
Schnelligkeit zu verbessern.
Ich
möchte diese Gelegenheit nutzen um die Feuerwehrmänner Thomas und Christian,
aus der Feuerwehrwache in Wien zu grüßen. (Berufsfeuerwehr Wien,
Zentralfeuerwache).
Ich
bedanke mich für die Zeit und Geduld die sie aufgebracht haben und mir damit
einen Rundgang durch ihre Feuerwehrwache ermöglicht haben.
Wenn
euch euer Weg mal durch Kroatien führt, meldet euch.
U tom
trenutku već su supermarketi počeli ostajati bez pive, većina domaćina i
prolaznika bili su obučeni u hrvatske dresove, cijelim gradom orile su hrvatske
pjesme.
Lagano smo
se kretali prema FUN Zoni a velik broj navijača otišao je na tribine budući su
turci preprodali gotovo sve svoje ulaznice.
Veselo
ozračje potrajalo je gotovo do ponoći, do kraja utakmice s Turskom. Iako je
svima bilo teško s ponosom se pjevala Moja domovina.
Turske
navijače do početka utakmice gotovo i nismo vidjeli, no nije mi se dopalo što
je gotovo svaki drugi Turski navijač
imao hrvatsku zastavu ili majicu ili dres koje su nakon utakmice ponižavali. To
je i bio jedini razlog za izbijanje ono malo nereda poslije utakmice.
Sve u svemu
odličan doživljaj, dobro za navijače i dobra reklama za hrvatsku. Osim kaj smo
zgubili.
Kad bi morao
dijeliti smajliće i plačke napravio bih to ovako:
Smajlići:
Hrvatskoj
repki – na to što smo i dalje ponosni na njih
HŽ i OBB –
na odlično organiziranom prijevozu vlakom
Austrijskoj
policiji – korektno su i fer radili svoj poso, vole se slikati, uvijek spremni
pomoći. U ovu grupu spadaju i ostale
Austrijske hitne službe.
Navijačima
iz cijele Hrvatske – na tome što su bili ujedinjeni i što su sami rješavali
mali postotak onih koji svojim divljanjem nanose tamne tonove cjelokupnoj slici
Slovenskim policajcima
(kornjačicama) – iako su dobili naredbu da nas dave u vlaku i na njih smo
uspjeli pozitivno utjecati pa smo ih do izlaska iz vlaka preobrazili tako da su
postali čisto normalni
Stanovnicima
Beča na toleranciji i prijateljskom ponašanju
Plački:
Turskim
navijačima – zbog ponižavanja Hrvatskih nacionalnih simbola.
Slovenskoj
državnoj upravi – zbog pretresa na granici, spore vožnje vlakom, tjeranje sirotih
specijalaca da se voze u vlaku s nama, vožnje specijalaca u kombiju ispred
vlaka.
Turističkim
agencijama iz Hrvatske – zbog čije pohlepe na put nisu krenuli i ostali
navijački vlakovi.
